..išli mi 'nako samo, malo pušćali pse nek se izletaju, a nismo ganjali ništa. nalož'li malo vatre i nješta malo pekli.
i pričaće nami stari Huska kako je on posli onog rata radijo gori njeđe više Petrovca, u šumi, sikli šumu. veli tudi đe su oni bili, tudi je lipo i ćiro dolaz'jo, a veli 'šuma jebo te' al maksuz je ćiro gori dolaz'jo, voz onaj, i vozijo te bukve i hrašće i štošta. i veli radili oni, veli "bilo je nas njekol'ka vamo iz 'vog kraja i bilo je njeki naši otuda iz Ključa, a ovo drugo sve Vlasi. i bijo je'n Vlah, Stojan! tačno pamtim Stojan mu bilo ime. jeb'o ja sve svoje ako nije bilo u njemu dva metra. njeki su vikali da je uz'o i dva i po' kad se ispravi. Golem brate! a širok, krupan jebo mu ti mater tačno kad stane, tačno ne mare insan sunca vid'ti od njega!
i jebiga, 'naš kako je to bilo, svaki put kad ć'mo mi u 'nu kantinu na večeru posli šikte, vavik on izajde, raspojasa se, pa će ti vamo prema nami 'ima'l koje Ture da b' se pohrvalo? jel' ikad bula rodila junaka?!' tako će on nami. tačno podjebava. a jebiga đe'š ti sa njim se hrvati, nas dvojca ne bi se mogli sa njim hrvati. a mi kad smo tek bili gori došli, bijo je jedan Ale otuda od Kladuše, i on kad će prvi put tako čuti toga vlaha - a bijo je i taj Ale vridan, bilo je i njegaka - al reko' on ka'će prvi put to čuti, on ustade pa će ti njemu 'ma hodi vamo, jebem ti mater, taman da si triput tol'ki!' - a ovaj nama' njemu! ufat'še se oni, i jebiga, ima Ale srca, al' džabe kad je ovaj jak ka i međed. on ka' je njega trehn'o, ljudi moji, lipo čuješ kako kičma puca. samo ga jednoč trehn'o i Ale više ne ustade dok ga mi nismo podigli. i posli toga viš' niko nikad neće smiti stati pred tog Vlaha proće možda i godina dana.
a jebi mu mater, vavik on nami tako 'ima l' koje Ture da b' se pohrvalo?!' i jebiga dopizd'lo je to nami svima, ljudi već počeli govor'ti da će dati ovaj kravu, ovaj tele, onaj njivu, samo ako ima ko bilo da smi stati pred njegaka. ma samo da se smi pohrvati, ne mora on njega obor'ti! samo da njeko smi stati pred njega.
kad jednoč tako jedan momak, on nije bijo možda misec dana među nami, i reko' slušaće on nas šta mi pričamo, i veli on nami 'šta b' vi ljudi dali ka' b' onome Stojanu njeko odbroj'o njegovo?' - a onaj će Mumin jedan, umro je on davno, veli 'ma ja dajem svoju je'nu platu nama'!' kako on povika tako mi svi za njim. veli svak dati po platu! jebiga ima ti nas u 'noj baraci, je'nu dvajestak, i to ti je nama' dvajes i njekol'ke plate, fina je to para bila!
pitam ja onoga momka 'a koga ti to imaš momče da se smi' pohrvati sa 'nom mrcinom?' - viče on 'nejam nikog, ali ima valjda i mene, jebem mu mater! ja ću se sa njim pohrvati a vi samo nemojte slagati!' - bom' mi se nako pogledali, neja brate šta, momak je na mistu, žilav, jaki, dobar radnik, al' jebo mu ti mater prema onome vlahu njega neja haman ha pa nikako!
maše Mumin glavom pa će ti on njega upitati, veli 'kaž' ti meni sine jes' ti oženit?' - viče on 'jesam.' - 'imaš li dice?' - viče on 'imam dvoje' - veli njemu Mumin, veli 'ništa se ti sine ne boj, mi slagati nećemo! lipo ako te ona vlašina i ubije mi ćemo tvoju fameliju hran'ti, dok godic moremo hran'ti svoje, hran'ćemo i tvoje.' - veli on 'nećete vi morati nikoga hran'ti, samo vi te pare pripremite.'
veli on nami 'vako ć'mo se dogovor'ti. sutra kad bude večera, on kad poviče 'ima l' koje Ture' vi njemu recite nek' izajde ujtr'u gori na 'nu šarenu dol'nu. i ja ću nondi njega dočekati.'
i bom tako će biti. drugi dan, mi na večeru, kad viče Stojan 'ima l' ko da b' se pohrv'o?' - a mi se dogovor'li kad on poviče da Mumin njemu rekne za 'nog momka. Kemo bilo ime tom momku, i men'ščini da je on bijo otuda njeđe od Glamoča.
viče Stojan 'ma jel'?' - viče 'Mumin Bogam' jes. on je rek'o ti ako si mušterija, izajdi sutra ujtr'u gori na šarenu dol'nu' - a mi vikali šarena, jer tu je bijo porast'o sad, pa je bilo svega i jelike i bukve i svakakvog drveta - reko 'ti izidi gori ujtru, on je rek'o tebe čekati' - viče Stojan Muminu 'ne bude li njega gori, hrvaćemo se ja i ti, pa ti vidi' - veli njemu Mumin 'samo ti izajdi.'
jebo mu ti mater ne maremo mi dočekati jutra. a malog neja među nami nikako, nije ni na večeru doš'o. viče Mumin 'ako mali slaže, ja ću sakriti čakiju i ubosti Stojana, ko mu jebe mater', a ja znam on ako ubode Stojana oni će nas Vlasi sviju pobiti, jebiga nji' bilo više neg' nas. velim ti ja, jedva mi jutra dočekali.
čim svanu, mi gori, i mi i Vlasi. ide Stojan, brate zemlja se trese. viče on 'đe je to Ture da mu kosti izbrojim!?' - mi gori, kad čuje se sikira. kad, eno Keme doli u dol'ni siče njeki grabić. na njemu je košulja, sva je ona mokra. jebo mater, lipo vidiš kako se puši sa njega. viče Stojan 'ma jel' to taj?' - viče Mumin 'jes!', vikne Mumin Kemu, a vikne i Stojan, zagalamijo on 'hodi balo ako si od riječi, hodi vamo gore pa da te jope dole bacim!', smiju se oni Vlasi.
ne čuje Kemo, već samo pari onom sikirom. Viknu njega Mumin jope, kad sad se momak okrenu pa pogleda gori prema nami. a nas ima, sve što je radilo u toj šumi svi smo mi izašli vid'ti šta će biti.
viče Mumin 'Kemooo, ooo Kemo, hajde evo, čo'jek je doš'o!' - kad viče Kemo ozda 'ma koji je to, jebem mu sve od ženska šta ima u kući!' - kad skoči Stojan 'jebem ti ćoravu majku, hod' vamo gore vid'ćeš me ne boj se!' - kad eto Keme ozdo, baci onu sikiru, a sve suje kako ide, reko' baci onu sikiru, otrga onu koš'lju sa sebe, pocipa ju brate, lipo se vidi huja! puše, rovi baš ka i bisan bik. viče Stojan 'vid' vid Turčina, nadilo se govnu u njemu, misli da je srce!', smiju se oni Vlasi.
a vel'ka je ona dol'na, ima Kemo ići ozdo. reko' smiju se oni Vlasi, ja kad ti Kemo poče, kako ide fata se jelića, kako ji fata tako ji čupa, kako ji čupa tako ji baca! ama jelići su to, debelo je to bolan! fati se jednog, jeb'o mater ako nije bijo ka i bandera deb'o, fati se momak jelića malo ga prostrese, jebo majku čupa mali Jeliku, čupa iz zemlje sve sa korinom! čupa jednu jeliku, čupa drugu, čupa treću, a sve zemlja frca, na živo iz zemlje čupa! a sve zubima škrguće, a na njemu se žile iscrtale, ama vidiš srce kako udara! izajde on gori, prilazi nami, sklanjamo se mi, viče Stojanu 'fataj se jebem ti sime vlaško! fataj se, ko koga obori nek nama' kolje!'
jeb'o majku, Stojan je sav problidio! a oni njegovi, pola ji uteklo, pola ji sakrilo se iza njega. viče Stojan 'ne dajte me braćo! ovaj će mene svega polomiti!' - viče Kemo 'fataj se jebem ti krv poganu!'
bom ne ufati se Stojan. uteče on, utekoše oni svi. utekoše Vlasi, a uteće i naši' pola! svi smo se mi pripali! đe'š ti bolan, čo'jek čupa jelike iz zemlje nako golim rukama, kako'š se sa takvim hrvati?!
a baš će biti plata sutradan tačno. neja vala, nijedan nije smijo slagati, svi smo mi njemu po platu. Uze momak pare i viš' nikad mi njega nismo vid'li. a vala ni Stojana, onaj Stojan od sramote nije mog'o ostati među nami gori.
a vid'li smo mi posli šta je to bilo. Pametan je mali bijo! on je oš'o prije na dan, fatijo se krampa i sve one jeliće iskopo oko nji', osiko žile đe treba, i zatrp'o jope zemljom i napravijo da se ne vidi. i jebiga, lako je njemu bilo ono čupati! a dobro, jes' on bijo i jaki, šta jes jes. al' reko' on je iš'o maksuz na to da se Stojan pripane i da se ne smi ufat'ti sa njim. i tako će i biti. a bom da se je Stojan ufat'jo Bog zna šta bi bilo.
(ruralna legenda iz mog kraja:)
1 comment:
ko je ovo napiso svaka cast..Rasema i
Ahmet Ramic
Post a Comment