Banja Luka

B A N J A L U Č K O
S R C E
(Azer Zahić)

Procvjetaj kestenu stari,
udahni dušu u aleju,
nek’ se probudi,
banjalučko srce nek’ uzbudi.

Jer, ono je zamrlo davno,
bez ljudi
kojih ovdje nema,
i drveće bezvoljno drijema.

Nek’ miris behara sa svih strana,
sa Trešnjika,
dolinom Vrbasa
u grad zabasa.
Nek lavež pasa,
da pasa,
zamre…

Nek’ se ljudi vrate,
iz daljine
i nek’ banjalučko srce izroni iz dubine,
u koju je bačeno,
zbog pasa mržnje krivo shvaćeno.
Nek’ banjalučko srce oživi,
nek’ tijelo pokrene
i neka se Banjaluka iz propasti uzdigne,
da se i ovo srce jadno,
smiri u gradu,
u mirisnom aleje hladu.