Hamza Humo
Molitva na Stijeni
Molitva na Stijeni
Osamljen sjedim na stijeni vrh kuće.
Veče pada na me i na bregove plave.
Mir. Bog u stijenama šuti, vlada.
I ja razmišljam o prošlom u životu.
O, gospode, kličem,
Naposljetku sam naosami s tobom!
Ti nisi za me više
Onaj što nagradjuje i kažnjava.
Spoznao sam tajnu i znam šta je sreća.
Sad razgovaram s tobom
I na stvari se smiješim
Osamljen na stijeni vrh kuće.
U ovim časovima našim
Mnogima bih ljudima izgled'o
Ko čudak ili ludak
I onda kada zviždim na stijeni
I vabim žute ptice
Što dolje u bašti krešte
Pod tvojom i mojom kućom,
Gospode, dragi druže,
I prijatelju moj!
No comments:
Post a Comment