i - bos 5 Bosanski Petrovac

Veliko-srpska ideja i dalje ugrožava Bosnu i Herzegovinu

U Beogradu je jučer održana konferencija pod imenom " Bosna i Hercegovina - dio srpskog nacionalnog projekta", koju je organizirao Helsinški odbor u Srbiji.

Tema Bosne i dalje je veoma aktuelna za sudbinu Balkana, jer se na primeru Bosne sublimira sve što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući tu i neadekvatno ponašanje međunarodne zajednice, ocenjeno je na okruglom stolu u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Pojedini učesnici smatraju da velikosrpska ideja i dalje ugrožava formiranje jedinstvene države Bosne i Hercegovine, i da će se integracija postići tek kada dođe do „realitivizacije“ položaja Republike Srpske.

Ideja „Velike Srbije“ je projekat o kome su govorili skoro svi učesnici okruglog stola; upozoreno je da ta ideja još uvek postoji u aktuelnoj srpskoj politici, i da je ona ključna za razumevanje bosanske tragedije. Istoričar Olivera Milosavljević tako kaže da ideja „Velike Srbije“ povezuje srpsku misao od Jovana Cvijića do Milorada Ekmečića, koji su Bosnu i Hercegovinu videli kao deo velike srpske države od Ljubljane do Skadra, i od mora do sadašnjih istočnih granica Srbije; te ideje su po njenim rečima kulminirale u nacionalnim konceptima tokom devedestih godina. Politički um elite je i danas ostao isti, kaže Olivera Milosavljević: bez stvarnog interesa za prosperitet sopstvene države, i bez smisla za realnost verujući da papir trpi sve:

„Kao što je posle ’Oluje’ jedan intelektualac tvrdio da se vojni gubitak Srpske Krajine i Slavonskih zemalja ne sme nikada prihvatiti kao definitivni gubitak, pa bi se i u ustav srpske države moralo staviti da su ti krajevi okupirani, i da mi pretendujemo na te naše krajeve, i kao što se u poslednji ustav i stavilo da je Kosovo neotuđivi deo Srbije, tako se i danas u nacionalističkim krugovima intelektualaca smatra da je sa etničkog stanovišta bilo čak prihvatljivije u taj ustav staviti Republiku Srpsku“.

Istoričar Latinka Perović takođe ističe da je ideja o stvaranju velike srpske države stara gotovo dva veka; ta ideja nažalost traje i dalje, bez obzira na brojne ratne poraze i besmisao čitavog projekta. Istoriografija je, kaže ona, odigrala ključnu ulogu u pripremanju ratova devedesetih. Bosna i Hercegovina je pri tome bila ugaoni kamen velikosrpskog projekta na kraju XX veka:

„I taj zapravo projekat jeste ono što je od Bosne učinilo ostavinsku raspravu i masu bivše Jugoslavije, i drži je dalje od Evrope nego bilo koju zemlju regiona“.

Nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji, srpska istorijska nauka nije uspela da se na pravi način suoči sa faktičkim porazima, smatra ona. Zbog toga i nema ozbiljnih istraživanja neposredne prošlosti; umesto toga smo dobili nacionalističku interpretaciju te prošlosti:

„Vrlo smo daleko u naučnom smislu od bilansa da je rat u Bosni bio agresija na državu koju su priznale Ujedinjene nacije, da su iz tog rata proizišli najteži zločini, i da ih upravo velikodržavna ideja drži još uvek kao deo svoje epske i herojske prošlosti, i odlaže njihovo sankcionisanje bez koga zapravo nema ni moralnog ozdravljenja društva“.